Sjajna, poučna priča

Samo za vrhunske malinare, one koji znaju šta žele u proizvodnji

Sjajna, poučna priča

Samo za vrhunske malinare, one koji znaju šta žele u proizvodnji

Naš tim stručnjaka obilazeći teren vidi i čuje sve i svašta. Kolega nam tako ispriča jednu situaciju sa terena, koja je toliko poučna, i nismo mogli da je ne podelimo sa malinarima, i zato je ovdje na portalu. Nazvali smo je Sjajna, poučna priča koja govori o tome da za one koji ne znaju šta žele u proizvodnji potpuno je nevažno šta će uraditi u okviru nje. Onima kojima je sve isto, onda ništa posebno nije važno. Zato oni nikada neće biti vrhunski malinari. Biti vrhunski proizvođač maline znači znati šta vredi, šta je potrebno za nešto, i kako se može postići najbolji rezultat. Mi smo tim agronoma koji donosi promene na bolje, koji mnogo uči i trudi se da zna puno o malo, i da svoje znanje prenese onim malinarima koji žele da budu najbolji u proizvodnji. Zato, nećemo prepričavati ovu priču, pakovati je da bude kao standardna objava, već je donosimo baš onako kako je kolega nama ispričao.

Priča nam kolega.

E baš juče, sretnem studetskog druga, zajedno smo završili poljoprivredu. Šta ima kod tebe, šta se radi, malo priča ide o ovom, malo o onom, i iznenada dobi konkretan smer. Brzinski, priča on meni kako radi za neku novu kompaniju, veoma dobar posao, a posebno mu procvetalo ove godine. Ne stigoh upitati zbog čega, a on nastavi. Samo ovu godinu napravili smo bum sa bakrom brate. Kojim bakrom, nije zar da prodaješ i železo pitam na brzinu, jedva od njega uzevši dah. No, on i ne obrati pažnju na pitanje, već ko iz topa nastavi. Tvoj tim ga preporučuje, malinari ga traže, a mi ga uvaljujemo. Hajde još nešto da predložite, znaš koliko imamo istih stvari. Uh, pravo me naljuti. Prekinem ga više ne tako ljubazan, i preuzmem inicijativu. Dobro, i šta radite sa tim bakrom, koji je to preparat, kakav je to oblik bakra, i jeste li videli rezultate u proizvodnji maline? Izbacih pitanja sav uzrujan, ne znam kako sam se suzdržao da ne vrisnem. Mrtav ladan, bez imalo milosti, a videh i ljudskosti, on mi dade frapantan odgovor. Ma to je brate isto onaj scudo koji Vi furate. I…, nastavlja. Znaš, sve je to isto, bakar, aminokiseline, organska materija, ma strava. Samo znaš šta, nastavljajući istim tonom, naš je dosta jeftiniji od Vašeg scuda, joj majke mi dobra stvar pravo, i pali. Nisam se ni snašao, a on je bez pozdrava uleteo u auto koje mi još više udari u glavu sa šarenim nalepnicama. Kako sve bi u tren oka, stadoh deset minuta da razmislim, i ko budalaš naglas govorim: NAŠ SCUDO, NJEGOV BAKAR, ON ISTI KAO JA, STRUKA ISTO ŠTO TRGOVINA, SVE ISTO... SVAŠTA… EH, MOJI VREDNI MALINARI, NIKADA NEĆETE NA NEKU GRANU DOK GOD NE BUDETE ZNALI ŠTA HOĆETE I KOGA DA SLUŠATE U PROIZVODNJI.

Naš kolega se opet toliko uzrujao dok nama priča, ali bez prekida nastavi.

Ovaj događaj me podseti jednom davno kad sam kupio drugo auto. Malo, malo, auto mi se pokvari, i isto tako svaki put na servis. Meni servis ništa ne naplati, kažu mi kao nije ništa, malo smo nešto pročistili, sad je u redu, opet vozi. Ja sebi sam, uh super, vidi ovo, ne da je jeftino već džaba, i požurim. Ide auto kao avion, ali samo opet nekoliko dana, pa mi se ponovo isto desi. Požalim se prijatelju o problemu. Kaže mi on najbolji za to auto je taj i taj, idi da ti on pogleda i kaže šta je. Auto mi je posao, ne mogu bez njega platu zaraditi, treba mi. Odem, pogleda, kaže šta je, i izbaci mi cenu. Javim prijatelju, a on mi kratko kaže znam, i mislio sam da je to, imam rešenje. Kaže isto to ima taj i taj majstor, nije servis, mala radnja, čovek u porodičnom biznisu to radi odnedavno, novi je, sve isto, original dijelovi, samo je duplo jeftinije. Bez razmišljanja, meni bi privlačno, jer u servisu skoro tristo evra, a kod njega sto i pedeset. Ma haos dobro, kažem ja samom sebi. Odem. Dan, dva, prođe, a on napravi auto i zove da preuzmem. Platim, pozdravim se i sednem u auto. Ma ide ko' avion. Vozim tako ma ne više od dvadeset dana, i opet pođe isto. Opet ja njemu, a on kaže ma malo treba korekcija, bude to, i džaba je, ništa ne trebaš platit. Dam mu ja za kafu, kontam ipak čovek uprlja ruke. Vozim opet pet dana, i desi se isto. Javim se prijatelju koji me uputio, pomogao mi, a on zabrinut kaže, uh ko' da sam znao. Sad, nemaš drugog rešenja, moraš ići u onaj servis, sve je isto, ali nekad se to desi, ne bude baš ok, mada retko. Eto, baš sam ja redak. I odem ja u prvi servis, onaj s početka gde nisam hteo, gde mi je skupo, da uštedim, da poslušam mnoge koji tako rade. Nakon tri dana, auto opet ko avion, a ja ko' pravi magarac platih baš trista evra. NISAM IMAO AUTA KAKO TREBA MESEC, NERVIRAO SE, STOTINU POSLOVA IZGUBIO, VREMENA, HODANJA, A PARA POTROŠIO DUPLO VIŠE NEGO DA SAM ODMAH U ORIGINALNI SERVIS OTIŠAO. PODLEGAO SAM OKOLINI, UZEO JEFTINO, A NE PROVJERENO, POSLUŠAO DOBRONAMJERNO DA UŠTEDIM, DA MI VIŠE OSTANE, DA DOBIJEM, KO DA JE IKO IKADA ŠTEDNJOM ZARADIO. KAŽE UŠTEDIO SAM PET HILJADA DINARA, I TAKO ZARADIO, DOBIO. NISI TI DRUŽE ZARADIO, TI SI IMAO TOLIKO DINARA, I IMAŠ I DANAS, KAKVA JE TO ZARADA?

 

Nastavlja kolega priču iz jednog daha skoro.

E bolje da nisam sreo tog druškana, ne bi se setio svog nekadašnjeg problema, a ne bi se ni razočarao zbog malinara. Ja sam od tada naučio, i više nikada takvu grešku nisam ponovio, a malinari… Većini malinara je sve isto, njima je svaki bakar isti, svako đubrivo isto, i onda oni gledaju koje je jeftinije, da uštede, da im ostane, i tako zarade. Ma beži brate. Ma nisu oni, kao ni ja tada pametnjaković primetili da im se samo kratkoročno dešava dobro, nisu videli na prvu da gube, ko meni auto ne ide, a curi vreme, njima proizvodnja maline opada, a oni i dalje samo tako. Zato njihovi malinjaci nemaju roda kao kod onih malinara koji jasno znaju šta treba, i šta daje rezultat, radi poso. Ali neće oni da priznaju da je do toga, niti da skontaju, nauče. Njima je krivo vreme, sadnica, radnici, ma svi drugi. Neće oni iz inata da se promene, a kakav je inat kad je na svoju štetu, meni to ko ja budala, pa me za auto vodali tamo, amo, duple pare potrošio, i života izgubio, i vratio se na početak. Ja sebi rekao nećeš više bre, i točka, kako to brate malinari ne urade, šta nije dobro sa njima?

Uzeo je kolega malo vode i nastavi.

SAD SE SETIH KAD MI JE MAJKA GOVORILA NIJE ŽVAKA ZA SELJAKA, A MI SEBE UVEK GRADSKIM KOVOM SMATRALI. NIKAD MI NIJE BILO JASNO ŠTO MI TO GOVORI. TO JE MENI BILO KAO NEŠTO LOŠE, I TEŠKO BI IZGOVORIO. MAJKA JE ZNALA, DA AKO NE ZNAM ŠTA IMAM I KOLIKO MI TO VREDI, AKO NISAM SPOSOBAN DA TO ISKORISTIM, JER MI JE SVE ISTO, NE RAZUMEM ŠTA TREBAM, A NEĆU DA UČIM, DA JE TO NAJBLAŽE ŠTO MI TREBA REĆI DA SE SKONTAM. EVO SAD SE JA SKONTA, KAŽEM VAM EKIPO NAŠA, BOLJE JE ŠTO SVI MALINARI NEĆE SCUDO, JER BILO BI VRLO TEŠKO I BOLNO KAD BI SAZNALI KOLIKO SU IZGUBILI. EKIPA, BOLJI JE NJIMA VRABAC U RUCI NEGO GOLUB NA GRANI, DA I JA SAD JEDNU MUDROST KAŽEM. NIJEDAN VRHUNSKI MALINAR SE NIKADA TE IZREKE NIJE DRŽAO. A DA JEST, NE BI BIO TO ŠTO JEST. SCUDO JE ČOVEČE ČUDO, ČUDOO…, KAKO ONI VIŠE TO NE ZNAJU, I JEDNOM SEBI NE UČINE DOBRO, MA SJAJNO, NAJBOLJE… MI SMO STRUČNI LJUDI SA ISKUSTVOM, ŠTO NAS TRPAJU U ISTI KOŠ ZA MALINE, A KADA TRAŽE DOKTORA ZA NEŠTO ŠTO IH BOLI, HOĆE NAJBOLJEG.

Ode kolega preko vrata, a mi ostadosmo nepomični kao ispred televizora kada završi neki vrhunski film.

 

Ovo nije stručni tekst, savet, već opis jednog događaja da se svi dobro zamislimo. Redovno nas pratite, a mi ćemo uskoro nove savete i stručne materijale objaviti. Sve ovo što radimo je za Vas poštovani proizvođači maline u regiji.